Bog munja i gromova

          

Nevreme je poremetilo nervne transmitere za govor. Ne postoji način neverbalnog prenošenja poruka među ljudima. Priroda se surovo obračunala i rešila da se samo njen glas čuje. Rešila je da zagrmi i da opomene. Opet su prekinute komunikacije između udaljenih svetova. Alternativno rešenje je pričanje mislima koje ljudi nisu vekovima koristili. Možda će priroda biti milostiva da pošalje impuls kroz snažan elektricitet koji će da pokrene te zakržljale vijuge, arhetipove koji čuče u podsvesti. Možda obilna kiše uspe da spere negativno naelektrisanje. 

Misao koju si poslao u svemir, polako kruži po orbiti i vraća ti se nazad. Sada je red na ljude da počnu više da osluškuju. Da razmišljaju pre nego što naprave eksploziju pogrešnih reči.. Nekad su guste kao oblak i mogu se seći nožem. Mi živimo u isparenjima ljudskih misli a one su nekada teške, kao pred kišu. Nismo sami, pa i drveće ima inteligenciju i pamti. Nemoj samo reći da si živeo i nisi učinio svoj svet boljim mestom za život. Za sve su kriva učenja i uverenja, koja ti usade misao da kraj postoji. Nebo nije granica. Misao je svetlost. Možda je ona na kraju svega. 

Tesla