Umetnik je prisutan

Ono što mene suštinski prožima jesu dva mala nasmejana Sunca koja trčkaju više nego što hodaju Zemljom.  Ma kakvi bili moji talenti i lična očekivanja, najbolje u mom životu i jeste to što sam postala roditelj i što sam na taj način deo njihovih sudbina. Želim da im pružim ljubav i neka lepa sećanja, koja će da nose kroz život. Jednostavnost nema granice. Sloboda nema cenu. Želim da ih naučim da misle svojom glavom, da se ne plaše i da shvate da je ceo svet njihov. Volela bih da imam slobodu umetnika, da ih posmatram, budem nenametljivo prisutna i ispunjena emocijama. U njima vidim deliće sebe i oni jesu moje ogledalo. Mika Antić je to moje osećanje opisao:

U metežu i vrevi sveta,
od prvog daha pa do smrti,
na ovoj planeti budi planeta
oko koje se Sunce vrti.

U svakom prostoru svoj prostor nađi.
Drukčije vreme meri i broj.
Iz svog svemira mirno izađi
u neki svemir drukčije tvoj.

Ne poštuj nikakva božanstva.
Izmisli sebi lepo izgnanstvo:
u zbrci i haosu čovečanstva
budi drukčije čovečanstvo.

I imaj srce ustreptalo
i dva-tri osmeha tiha i prosta.

Sve to izgleda strašno malo.

Al sve je videćeš, sasvim dosta.