Sloboda je samoća
Svi su ga smatrali nenadmašnim, zazirali su od njega. Neimenovani vođa. Bio je krupniji i brži, ali uvek izdvojen od ostalih. Oko sebe je širio misteriju dugovečnosti. Niko nije mogao da potvrdi koliko je star. Pričalo se da živi sam da ga ne bi gledali kako plače nad ubijenim plenom. Ono što nisu mogli da znaju jeste koliko je priželjkivao jedan dan bez lova, bez mirisa krvi u nozdrvama. Jedino u čemu je uživao bilo je nadmetanje i nadmudrivanje sa progonjenim bićima. Svakom je davao šansu. Na kamenitom vrhu bila je njegova jazbina gde nije voleo posetioce. Mladi vuk iz čopora, koji je imao ambicija da postane vođa usudio se da kroči.
- Da li je tačno da si ti jedini vuk koji nikada nije ubijao srne?
- Jeste, odgovorio je ne gledajući ga.
- Mi vukovi smo krvoločne zveri. Zar nam nije u prirodi da ubijamo? Šta ti daje snagu da opstaneš, ovde na planini? Odakle ti snaga da se boriš?
- Imao sam nekad takav život i put iza mene postao bi krvav. Mlad I zaslepljen željom za dokazivanjem, nisam imao svest da činim najveću štetu. Miris vazduha, postao je pomešan sa mirisom krvi. Vremenom sam počeo da uživam u lepoti tih plašljivih bića, posmatrajući ih sa ovog kamenja. Savladavao sam vučju narav i grč u čeljusti koji bi me u početku obuzimao. I one su se navikle na moju blizinu i ja za njih ne predstavljam opasnost. Nežnost njihovog pogleda razbila je led oko mog srca. Prestao sam da lovim, jer sam to radio iz straha. Sada osećam slobodu oko sebe. Ti si mlad i ustreptao i hoćeš svoje mesto za koje si došao da se boriš, kao i mnogi pre. Ne shvataš da ti ja nisam pretnja nego tvoja priroda koja ti je odredila sudbinu. Tek ako proživiš bol koji ja nosim u sebi i savladaš svoju vučju narav, bićeš dostojan poštovanja i od drugih vrsta. Možda ćeš zaslužiti da sa ove visine posmatraš svet. Moje parče slobode čiji miris ja trenutno udišem nije za nadmetanje. Ovaj vazduh ovde, daje mi snagu.
- Zar si ti jedini pravednik iako si bio nemilosrdan kao i svi. Hoću da znam zašto te toliko poštuju?
- Ne znam. Ja sam samo iskreno zažalio i postideo se onoga šta je naša vrsta postala i izabrao sam samoću. Možda sam postigao ono što drugi priželjkuju. Pobedio sam svoju ćud i opstao.
- Da li je tačno da si ti jedini vuk koji nikada nije ubijao srne?
- Jeste, odgovorio je ne gledajući ga.
- Mi vukovi smo krvoločne zveri. Zar nam nije u prirodi da ubijamo? Šta ti daje snagu da opstaneš, ovde na planini? Odakle ti snaga da se boriš?
- Imao sam nekad takav život i put iza mene postao bi krvav. Mlad I zaslepljen željom za dokazivanjem, nisam imao svest da činim najveću štetu. Miris vazduha, postao je pomešan sa mirisom krvi. Vremenom sam počeo da uživam u lepoti tih plašljivih bića, posmatrajući ih sa ovog kamenja. Savladavao sam vučju narav i grč u čeljusti koji bi me u početku obuzimao. I one su se navikle na moju blizinu i ja za njih ne predstavljam opasnost. Nežnost njihovog pogleda razbila je led oko mog srca. Prestao sam da lovim, jer sam to radio iz straha. Sada osećam slobodu oko sebe. Ti si mlad i ustreptao i hoćeš svoje mesto za koje si došao da se boriš, kao i mnogi pre. Ne shvataš da ti ja nisam pretnja nego tvoja priroda koja ti je odredila sudbinu. Tek ako proživiš bol koji ja nosim u sebi i savladaš svoju vučju narav, bićeš dostojan poštovanja i od drugih vrsta. Možda ćeš zaslužiti da sa ove visine posmatraš svet. Moje parče slobode čiji miris ja trenutno udišem nije za nadmetanje. Ovaj vazduh ovde, daje mi snagu.
- Zar si ti jedini pravednik iako si bio nemilosrdan kao i svi. Hoću da znam zašto te toliko poštuju?
- Ne znam. Ja sam samo iskreno zažalio i postideo se onoga šta je naša vrsta postala i izabrao sam samoću. Možda sam postigao ono što drugi priželjkuju. Pobedio sam svoju ćud i opstao.
 |
The Wolf Mountains |
Comments
Post a Comment